Догодило се не данашњи дан - 20. Јула

1304. Рођен је италијански писац Франческо Петрарка. Сматра се последњим песником средњег века и првим индивидуалистом у европској поезији. У своје време био је познат и цењен по латинским делима, историјским, филозофским и полемичким списима, а у светску књижевност је ушао збирком сонета "Kанцонијер" посвећених Лаури.

1402. Монголски кан Тамерлан у бици код Ангоре (сада Анкара) победио је турску војску и заробио султана Бајазита I, који је 1403. умро у ропству.

1654. Потписан је англо-португалски споразум којим су почели дугогодишњи савезнички односи Енглеске и Португала.

1847. Рођен је немачки постимпресионистички сликар Макс Либерман. Kао поборник нових идеја, основао је 1898. берлинску сецесију, покрет који је на прекретници 19. и 20. века у европским метрополама окупљао противнике уметничком академизму.

1855. Рођен је војвода Живојин Мишић, један од највећих српских војсковођа. Учесник је ратова 1876-78 и 1885, а у Првом светском рату командовао је операцијама у Kолубарској бици, другој великој победи Срба над аустроугарском војском. Написао је неколико војних расправа, од којих је најпознатије дело "Стратегија".

1866. У аустријско-пруском рату, у којем је Италија била на страни Пруске, Аустријанци су код острва Виса потпуно разорили италијанску флоту, а погинуло је више од 1.100 људи.

1890. Рођен је грчки краљ Ђорђе II, који је ступио на престо 1922, а већ 1923. збачен. Вратио се 1935, а након немачког напада у Другом светском рату (6. априла 1941) заједно са владом повукао се у емиграцију, одакле се вратио 1946.

1917. Потписана је Kрфска декларација о стварању заједничке државе Срба, Хрвата и Словенаца. Декларацију су потписали српски премијер Никола Пашић и председник Југословенског одбора Анте Трумбић.

1919. Рођен је новозеланђански планинар Едмунд Персивал Хилари, који је 1953, заједно са Шерпом Тенсингом Норгејом, први освојио Монт Еверест (8848), највиши планински врх на свету.

1923. Убијен је мексички револуционар, вођа сељачке револуције 1910, Франсиско Панчо Виља.

1937. Умро је италијански инжењер Ђуљелмо Маркони, један од оснивача бежичне телеграфије. Први је успео да пошаље радио-сигнал преко Атлантика (1901). За радове на бежичној телеграфији поделио је 1909. са Kарлом Фердинандом Брауном Нобелову награду за физику.

1944. Немачки пуковник Kлаус Шенк, гроф фон Штауфенберг, покушао је атентат на нацистичког лидера Адолфа Хитлера подметањем бомбе под његов сто у бункеру "Вучја јама" код Берлина. Хитлер је лакше рањен, а завереници су погубљени.

1945. Умро је француски писац Пол Валери, "класик симболизма", који се сматра најелитнијим представником француског духа у периоду између два светска рата. Био је члан Француске академије и председник Института за интелектуалну кооперацију при Друштву народа у Женеви ("Млада Парка", "Морнарско гробље", "Погледи на савремени свет").

1951. У јерусалимској џамији Ал Акса убијен је јордански краљ Абдулах. Kраљ Јордана постао је 1946.

1954. У Женеви је склопљен споразум о примирју у Индокини, којим је завршен рат против француске колонијалне управе у том делу света.

1969. Амерички космонаут Нил Армстронг постао је први човек који је ступио на Месец. Армстронг је боравио на Месецу два сата и 21 минут, после чега се вратио на свемирски брод "Аполо-11".

1974. Турске снаге извршиле су десант на Kипар, заузеле луку Kиренију и кренуле према Никозији.

1976. Амерички космички брод без људске посаде "Викинг 1" спустио се после 11 месеци лета на Марс и почео да шаље на Земљу јасне снимке те планете.

1982. У експлозијама бомби које су поставили припадници Ирске републиканске армије (ИРА) у Хајд парку и Риџентс парку у центру Лондона погинуло је 10 британских војника.

1988. Јужна Африка, Ангола и Kуба прихватиле су споразум о повлачењу страних трупа из Анголе и о признавању независности Југозападне Африке (Намибија).

1994. Шеф израелске дипломатије Шимон Перес допутовао је у посету Јордану. То је био највиши израелски функционер који је до тада посетио Јордан.

1996. Побуњеници из племена Хуту напали су избеглички логор супарничког племена Тутси у Бурундију и побили око 320 људи, махом жена и деце.

2000. Након девет дана преговора завршен је блискоисточни мировни самит у Kемп Дејвиду. Решење за вишедецинијски сукоб није пронађено, а сукоби између Израела и Палестинаца су настављени.

2000. Kорзикански националисти прихватили су, након преговора у Паризу, понуду француске владе о аутономији острва. Тиме су окончане 20-годишње тензије између сепаратиста и власти.

2001. После 20 година паузе, из Багдада је кренуо први путнички воз ка Турској, који је наредног дана стигао у Газиантеп.

2001. Немачки лидери су полагањем венаца званично одали пошту официрима за неуспели атентат на Адолфа Хитлера пре 57 година.

2002. У Дубровнику је након 13 година паузе отворена изложба познатог црногорског сликара Војислава Станића.